Ušteda vožnjom na Auto gas

Unesite u svako od polja tražene vrednosti i dobićete proračun uštede vožnje na TNG i isplativosti ugradnje autogas uređaja.

Potrošnja benzina na 100 km	litara
Pređeni broj kilometara	km
Cena benzina	RSD
Cena TNGa	RSD
Cena ugradnje	RSD
Ušteda (odnosi se na unetu kilometražu)	RSD
Broj pređenih kilometara nakon kojih se ugradnja isplaćuje.	km

TNG – EKOLOGIJA, EKONOMIJA, ENERGIJA

Zahvaljujuci ekoloskim, ekonomskim i sigurnosnim prednostima TNG- tečni naftni gas (LPG-Liquefied Petroleum Gas), poznat i kao autogas, predstavlja jedno od vodećih alternativnih goriva današnjice.
Do kraja osamdesetih godina dvadesetog veka TNG se koristi prvenstveno kao jeftinije gorivo za pogon motornih vozila. Početkom devedesetih ekološka prednost ovog goriva se sve više prepoznaje, a TNG se masovnije koristi kao ekološki
prihvatljiv energent cijom upotrebom se znacajno smanjuje emisija stetnih gasova.

U SFR Jugoslaviji upotreba TNG-a kao pogonskog goriva automobila počela je krajem šezdesetih godina prošlog veka. Nedostatak TNG stanica u današnjoj formi diktirao je primitivan način prepumpavanja TNG iz kućnih boca bez zadovoljenja
osnovnih mera sigurnosti. U promociji autogasa i njegovom sve masovnijem korišćenju početkom osamdesetih godina u bivšoj SFRJ značajnu ulogu odigralo je uvodjenje bonova za benzin tokom poznatog “naftnog šoka”, tako da TNG postaje
popularno i prihvatljivo gorivo predstavljajuci alternativu drugim skupim energentima.

Proizvodnja TNG se uglavnom bazira na izdvajanju propana i butana iz prirodnog gasa, na taj način se dobija 60% TNG-a, a 40% se dobija u toku procesa prerade sirove nafte u rafinerijama.
Izvori za dobijanje TNG-a ukazuju da se na tu vrstu goriva može zasigurno računati i u daljoj budućnosti , a podatak da je 60% TNG poreklom iz zemnog gasa donekle ukazuje na manju zavisnost potrošača ovog goriva od izvoznika sirove nafte
odnosno članica OPEC-a.
Pojedine procene ukazuju na zaključak da će kada se radi o drugim vrstama alternativnih goriva , kao sto je bio-dizel i njegove masovnije primene proći jos dosta vremena, te da u proizvodnju takvog goriva trba dosta ulagati, a posebno u delu
Evrope gde se nalazi naša zemlja. Kod TNG je suprotno, nisu potrebna velika ulaganja, a zadovoljeni su svi eko standardi.
Danas se širom zemljine kugle kreće flota od oko devet miliona vozila koja koriste TNG kao pogonsko gorivo. Ovaj broj ima trend rasta i na osnovu podataka
THE GLOBAL AUTOGAS INDUSTRY NETWORK on iznosi 12-15% na godisnjem nivou. Pored izuzetno masovne post prodajne ugradnje uredjaja koji omogućavaju korišćenje TNG-a kao pogonskog energenta vozila sa benzinskim Goran Nedeljkovic

TNG - EKOLOGIJA, EKONOMIJA, ENERGIJA 35
motorima, vodeći svetski proizvodjači automobila sa svijih proizvodnih traka isporučuju vozila sa već fabricki implementiranim TNG sistemom, to su takozvane “BI FUEL” verzije vozila koja mogu da koriste TNG i benzin kao gorivo.

Instrument tabla “bi fuel” vozila

Od takvih OEM’s proizvodjača- Original Equipment Manufacturers najpoznatiji su Renault, Vauxhall, Ford, Volvo, Fiat, Daimler Crysler, GM i Rover. U Japanu više od 90% svih taksi vozila koriste autogas kao pogonsko gorivo,
a proizvodjaci poput NISSAN-a i TOYOTE proizvode za potrebe taxi službe vozila u “mono fuel” autogas verziji. Drugi po broju proizvedenih automobila u takvoj verziji su proizvodjaci iz Južne Koreje.

Tokom 1994 ukupan broj motornih vozila (motocikli, putnicka vozila, kombi vozila, kamioni i autobusi) u svetu procenjen je na 750 miliona, do 2006 godine
pretpostavlja se da će njihov broj porasti na milijardu (www.a1autogas.fsnet.co.uk). Nije teško zaključiti da je tako veliki broj motornih vozila ogroman potencijalni zagadjivac čovekove okoline pa mnoge drzave sveta prepoznajući prednosti TNG-a
fiskalnim i drugim finansijskim podsticajnim merama (subvencije, kreditna politika) maksimalno promovišu TNG kao pogonsko gorivo motornih vozila. Pored ove grupe mera, postoje i tehničke podsticajne mere koje se ogledaju u stalnom usavršavanju TNG sistema tako da se mogu obezbediti visoki ekološki standardi kada se radi o sadrzaju izduvnih gasova i drugo. Netehničke podsticajne mere medjutim odnose se na mogućnost parkiranja vozila koja koriste TNG na mestima gde nije dozvoljeno parkiranje vozilima koje pokreće benzin ili dizel gorivo.U okviru netehničkih podsticajnih mera trebalo bi pomenuti i omogućavanje pristupa pojedinim zonama u nekim gradovima sveta samo vozilima koja koriste TNG. Kao primer za ove mere je i oslobadjanje od placanja takse za ulazak u centar Londona –“congestion charging” u iznosu o 6 engeskih funti samo za vozila sa ekoloski čisim gorivom sto je rezultiralo naglom povećanju lakih dostavnih vozila i sluzbenih vozila koje pokreće autogas.

Pored pomenutih putničkih vozila zapažen je i razvoj na polju teških vozila tj. autobusa koji koriste TNG kao energent .Pre svega treba pomenuti dve firme koje su razvijale TNG motore za primenu u ovim vozilima , a to su DAF-Holandija i OAF Austrija, jedna od ekspozitura MAN-a.

Izvor:
NAUČNO STRUČNI SKUP " VOZILA SA POGONOM NA GAS"
ZBORNIK RADOVA
BEOGRAD, 31.03.2005

Autori:

Branimir Pejović V
Demir Hadžić,
Nenad Nikolić
Jovan Todorovoć
Milan Milovanović,
Saša Spasojević,
Vera Vučković
Goran Nedeljković
Branko Radonjić,
Slobodanka Radojević
Dilijana Ivanova
Milan Došlić
Vladan Popović
Nenad Jovanović
Milivoj Mehandžić
Miroslav Vulin
Aleksandar Stevanović
Milenko Popović

Učitavanje polja za pretragu

Želite da Vas obaveštavamo
o novostima putem mail-a?

U ovo polje upišite vašu e-mail adresu.

Pronadjite nas na Facebook-u